SKIN CENTAR

Skin Centar je centar za estetsku dermatologiju, osnovan sa namerom da celovitim pristupom i inovativnim metodama nehirurškog podmlađivanja osvesti i neguje vaše zdravlje i lepotu. Skin Centar se usavršava u skladu sa najnovijim saznanjima iz antiejdžing medicine i svakodnevno raste zajedno sa vama. Osnivač Skin Centra je dr Jasmina Vikalo, specijalista dermatovenerologije.

NAŠA NAČELA

Dermatolog koji se bavi nehirurškim podmlađivanjem je, pre svega, lekar i ima moralnu obavezu da ne narušava zdravlje i prirodan izgled pacijenta. U tu svrhu, pridržavamo se principa, manje je više (Less is more), kako bi izbegli preterivanja u primeni hijaluronskih filera.

Vašu sigurnost i dobrobit stavljamo iznad svega i zato se pridržavamo visokih medicinsko estetskih standarda i upotrebljavamo iskljušivo klinički dokazane, kvalitetne proizvode.

Pratimo najsavremeniju tehnologiju i koristimo aparate sa FDA i CE sertifikatima, koji garantuju vašu bezbednost.

Kontinuirano se usavršavamo u zemlji i inostranstvu, kako bismo primenili najnovija saznanja iz estetske medicine.

Pažljivim i predanim slušanjem pokušavamo da otkrijemo koje su vaše istinske potrebe i predlažemo vam tretmane koji su maksimalno efikasni za vas. Ujedno vas informišemo o prednostima i manama svakog tretmana ponaosob, kako biste stekli pravi uvid i realna očekivanja

Ljubav i znanje moraju da idu zajedno, a uzajamno poverenje i poštovanje su preduslov za uspeh.

Dermatologija

Dermatologija je grana medicine koja se bavi dijagnostikom i lečenjem kože, vidljivih sluznica, kose i noktiju.

Estetska dermatologija bavi se negom i ulepšavanjem kože, čime se poboljšavaju izgled i fiziološke funkcije, a samim tim i zdravlje kože. Na raspolaganju su brojne naučne, medicinske metode, kao i anti-aging procedure, koje današnjem čoveku pomažu da doživi duboku starost uz očuvanu vitalnost i mladolikost.

Dermatološki pregled

Dermatološki pregled uključuje klinički pregled kože i vidljivih sluznica, kao i pregled noktiju i kose. Koža je najveći organ našeg tela koji odražava sva unutrašnja zbivanja, a ujedno je i najizloženiji organ spoljašnjoj sredini i njenim lošim uticajima. Svakodnevna fotoprotektivna zaštita od UV zračenja, adekvatna nega i usvajanje zdravih životnih navika vode ka dugotrajnom očuvanju zdravlja naše kože.

U SKIN CENTRU NAJČEŠĆI DERMATOLOŠKI PROBLEMI SU:

  • akne, fleke i ožiljci od akni
  • seboreja i seboroični dermatitis
  • alergjske kožne bolesti
  • crvenilo lica i rosacea
  • pigmentacije (fleke)

AKNE

Većina adolescenata i veliki procenat odraslih ljudi ima manje ili više izražen problem sa aknama. Genetski faktor ima veliki uticaj na pojavu akni kod adolescenata. Ukoliko je jedan od roditelja imao akne, verovatnoća da će ih imati i dete je oko 45%. Akne su, sa psihološkog, socijalnog i emotivnog aspekta, ozbiljan problem koji doprinosi osećaju nesigurnosti i nezadovoljstva adolescenata.

KAKO NASTAJU AKNE?

Lojne žlezde na svojoj površini imaju receptore za androgene (muške) polne hormone, koji cirkulišu u telu muškaraca i žena i podstiču lučenje tih žlezda. Osobe sa izraženim aknama imaju veći broj receptora na lojnim žlezdama zbog čega je njihova aktivnost povećana. Usled povećane aktivnosti, lojne žlezde se uvećavaju, dolazi do zapušavanja, a nakupljeni loj i „čep“ formiraju komedon ili mitiser. Kod predisponiranih osoba se javljaju zapaljenski procesi u zatvorenom mitiseru, pa zbog toga nastaju crveni čvorići (papule) i gnojanice (pustule). Sve navedeno predstavlja kliničku sliku akni.

Nestručnim i neadekvatnim tretiranjem akni najčešće nastaju tamnoljubičaste fleke na koži (postinflamatorne pigmentacije) i ožiljci. Blagovremeni odlazak dermatologu je od izuzetne važnosti kako bi se što pre započelo sa odgovarajućim lečenjem akni.

DA LI AKNE TREBA DIRATI?

Zatvoreni komedon je promena koju spolja vidimo kao belu tačkicu veličine čiodine glave, dok je 90% odsto zapušene lojne žlezde ispod kože. Kada pokušamo da je cedimo, mi je zapravo cedimo ka unutrašnjosti i tako dolazi do rasprskavanja lojne žlezde u dubokom sloju kože, što stvara hroničnu upalu, čije lečenje može da traje od 2 do 6 meseci. Osim fizicke traume, do zapušavanja i opstrukcije lojnih žlezda dovodi i UV zračenje u solarijumu, kao i sunčanje.

KAKO SE LEČE AKNE?

Dermatolog će prepisati individualno prilagođenu terapiju, u skladu sa godinama i polom pacijenta, tipom kože, i oblikom akni.

  • Dermatološki hemijski pilinzi su postali nezaobilazno sredstvo u tretiranju akni jer uklanjaju izumrle ćelije sa površine kože i dovode do otpušavanja lojnih žlezda. Kod povrsinških hemijskih pilinga najčešće se koriste azelaična, salicilna i glikolna kiselina.
  • Ostali preparati za lečenje su topijski retinoidi i benzoilperoxid. Losioni sa antibioticima smiruju upalu, ali, ako se ne primenjuju zajedno sa keratolicima, izostaje terapijski efekat.
  • Kod težih oblika akni koje su često praćene ožiljcima, primenjuje se terapija Roaccutan tabletama. Roaccutan je derivat vitamina A i mora se oprezno davati zbog niza neželjenih efekata.

Dermoskopija

Dermoskopija predstavlja najsavremeniji, bezbolni način pregleda mladeža i pigmentnih promena na koži mikroskopskom metodom.

ZAŠTO SE RADI DERMOSKOPIJA?

Dermoskopija ima presudan značaj u ranom otkrivanju malignih promena na koži, melanoma, jer njihovo blagovremeno uklanjanje spasava život pacijenta. Klinička pouzdanost dijagnostikovanja melanoma ,,golim okom” procenjena je na 65%, dok se dermoskopskim pregledom pouzdanost procene povećava i do 90%.

KO SPADA U RIZIČNE GRUPE ZA RAZVOJ MELANOMA?

Rizične grupe za razvoj melanoma su osobe koje imaju više od 100 mladeža ili više atipičnih-neuobičajenih mladeža, osobe svetle kose, očiju i kože koje lako gore na suncu i osobe u čijoj porodici je bilo slučajeva oboljevanja od raka kože.

U ČEMU SE SASTOJI SAMOPREGLED KOŽE?

S obzirom de se značajan broj malignih melanoma razvija na postojećem mladežu, neophodna je njihova redovna kontrola. Kontrola sa sastoji u periodičnom praktikovanju samopregleda. Pored toga, jednom godišnje je poželjan i dermoskopski pregled od strane dermatologa. Promene na mladežu koje ukazuju da je neophodno da ih pogleda vaš dermatolog su:

  • promena boje celog mladeža ili delova mladeža
  • promena do tada ravnih i jasnih ivica u nejasne i nazubljene
  • pojava crvenog ili belog prstena oko samog mladeža
  • naglo uvećanje mladeža ili bol

Čuveni ABCDE algoritam za prepoznavanje melanoma može da bude od velike pomoći prilikom samopregleda. Ukoliko uočite nešto sumljivo, uputiće Vas na odlazak dermatologu radi daljih analiza.

Asimetrija

Melanom, kao maligna promena, raste nepravilno, i zbog toga ima nepravilan, asimetričan izgled. Benigne promene, kao što su mladeži, su uglavnom okrugle ili ovalne, pravilnog, simetričnog izgleda.

Border – granica

Melanom ima nepravilne, reckave, često i nepotpune granice. Benigne promene su jasno ograničene od okone kože.

Color – boja

Melanom često ima više boja, od svetlo do tamno smeđe, crne, plave i bele boje. Benigne promene su uglavnom ravnomerno prebojene.

Diameter – prečnik

Melanom je često veći od 5 mm u prečniku, mada može biti i znatno manji, svega 1-2 mm. Svaka promena veličine pigmentacije je važan signal da se obratite dermatologu!

Evolution – promena

Jedna od najvažnih promena jeste promena u pigmentaciji mladeža. One mogu da utiču na veličinu, oblik ili boju mladeža, a moguća je i pojava krvavljenja. Takođe je važna i dužina vremenskog perioda u kome su se te promene dogodile.

NAČIN UKLANJANJA MLADEŽA?

Uklanjanje mladeža ne nosi nikakav rizik. Mladeži se potpuno bezbedno uklanjaju i iz estetskih razloga. Radiotalasna hirurgija ima nesumnjivo veću prednost u odnosu na klasičnu hirurgiju skalpelom.

Intervencija radiotalasnom hirurgijom je brza i jednostavna, nema krvarenja, šavova i kasnijeg previjanja.

Pogledajte i: